Kad su mi rekli da je frankfurtski aerodrom drugi po veli\u010dini u Europi, a da na kolodvoru pazim da ne sjednem na krivi vlak jer bi mogla zavr\u0161iti u Vladivostoku, napunila sam ga\u0107e. Ve\u0107 sam se vidjela kako sjedam u krivi avion, krivi vlak i da me sa satelitom tra\u017ee po Finskoj. Kao da je i\u0161ta od toga mogu\u0107e. Kao prvo, nemogu\u0107e je sjesti u krivi avion, a kao drugo, da sjedne\u0161 na krivi vlak mora\u0161 biti glup, slijep i retardiran. No to je ba\u0161 onako kako sam sebe vidjela prije polaska u europsku metropolu.<\/p>\n\n\n\n
Prva \u010dinjenica koja me uvjerila da se ne radi o nemogu\u0107oj misiji, je da sam bez problema na\u0161la izlaz iz aerodroma. \u010cak sam i kofer prona\u0161la prili\u010dno lagano. \u010cudno. Mo\u017eda zato \u0161to na svakih 5 metara pi\u0161e \u2013 ovdje mo\u017eete pokupiti kofer \u2013 i strelica kuda treba i\u0107i. Okej. A ako ba\u0161 ne zna\u0161, svakih 10 metara stoji netko koga mo\u017ee\u0161 pitati.<\/p>\n\n\n\n
Na izlazu iz aerodroma prvo sam punim dahom uvukla hrvatsku cigaretu i gledala kako auti i busevi zuje simo tamo. Zatim sam krenula do prvog Taxija. Mo\u017ee\u0161 birati izme\u0111u Mercedesa i Audija, tako se, otprilike, izmjenjuju. Mene je zadesio Mercedes. I Pakistanac. Da, da, re\u0107i \u0107ete \u2013 to izmi\u0161lja\u0161. Ne izmi\u0161ljam, kunem se, crnomanjasti Pakistanac me je do\u010dekao savr\u0161eno ure\u0111en, pristojan, sa savr\u0161enim hessisch-naglaskom i udobno me smjestio u la\u0111u.<\/p>\n\n\n\n
Evo jo\u0161 nekoliko \u010dinjenica koje su me uvjerile da mogu skinuti duge ga\u0107e \u2013 a to su da sam saznala informaciju da Frankfurt ima 700.000 stanovnika, \u0161to je svega par desetaka hiljada vi\u0161e nego Zagreb, pih, i tako\u0111er da smo se do tra\u017eenog sela, mojeg odredi\u0161ta, vozili svega 15-ak minuta, a ne sat i pol kao \u0161to sam ja sebi zabrijala u glavi. Hmmm. Mo\u017eda se na karti stvari \u010dine ve\u0107e nego u stvarnosti? Ili sam ja sve prenapuhala u glavi. Pogodite.<\/p>\n\n\n\n
A s va\u0161e desne strane mo\u017eete vidjeti svjetski poznati frankfurtski skyline! Da? Pih? Onih par nebodera? Meni<\/em> nisu poznati.<\/p>\n\n\n\n Zaustavili smo se pored mojeg odredi\u0161ta, Pakistanac mi je dao ra\u010dun, izvadio kofer i lijepo me pozdravio. Selo pored Frankfurta u kojem sam smje\u0161tena je o\u010digledno bogatije predgra\u0111e, prepuno viletina i aleja s visokim drve\u0107em. No, kako \u0107u tek kasnije saznati, nije tako idili\u010dno.<\/p>\n\n\n\n Sve u svemu, od onog silnog straha i prenapuhanog balona, ostao je samo umor od leta i osje\u0107aj kao da sam pala s Marsa. Koji se zadr\u017eao ostatak vremena.<\/p>\n\n\n\n No, pri\u010da zapravo po\u010dinje s idejom da sam se \u017eeljela javiti dragome u Hrvatsku. Rodila se ideja. Idem telefonirati. Da, da, da. DOH! Vlakovi, avioni, aerodromi\u2026sve je to mala beba u odnosu na to kad treba nazvati u Hrvatsku. Pa \u0161ta? Rekli bi neki. Uzme\u0161 telefon i nazove\u0161. E, pa tako sam i ja mislila.<\/p>\n\n\n\n Soba u koju su me smjestili nema ni Internet ni telefon. Ima televizor koji vi\u0161e li\u010di na radio nego na televizor. Takav sam imala prve godine u Be\u010du, ona kockica koja ima sto kila, a ekran 10x10cm. Ima krevet, stolac, stoli\u0107 i fotelju. Skoro kao kod mene u stanu, po mjeri za jednu osobu. Ima i jednu \u017elicu, jednu \u0161alicu, jedan tanjur. Okkkejjj.<\/p>\n\n\n\n Pa dobro, pomislim, valjda ima neki Internet cafe, du\u0107an, po\u0161ta,.. ne\u0161to\u2026 DOH!DOH!<\/p>\n\n\n\n Prva dva dana nisam razmi\u0161ljala jo\u0161 konkretnije o tome. Imala sam pristup internetu u firmi i jo\u0161 ne\u0161to impulsa na kartici iz Hrvatske. Me\u0111utim, munjevitom brzinom se bli\u017eio vikend i trebalo je ne\u0161to smisliti. Naime, u Austriji postoje kartice s kojima jeftinije zove\u0161 u inostranstvo. Kupi\u0161 karticu, ukuca\u0161 broj i pin i zove\u0161. Valjda tako ne\u0161to ima i ovdje. U ovom selu ziher ne, ali u Frankfurtu sigurno.<\/p>\n\n\n\n Da bih se ipak prije mogla na kratko javiti, reko, idem kupiti obi\u010dnu karticu za telefon pa se brzinski javiti, a onda \u0107emo dalje kombinirati.<\/p>\n\n\n\n Bila je subota ujutro. U\u0161la sam u jedan jedini Tabak u selu. Simpati\u010dni \u010di\u010dica me obavijestio da nemaju vi\u0161e kartica za telefon, da su rasprodane. Potom sam pitala gdje se mogu jo\u0161 kupiti kartice, na \u0161to su se on i \u017eena pogledali i izmijenili par rije\u010di. Koliko sam shvatila iz njihovog razgovora, po\u0161ta radi od 9 do 11 sati, ali eto ta gospo\u0111a je ba\u0161 ovaj vikend na godi\u0161njem, pa po\u0161ta ausnahmsweise<\/em> \u2013 iznimno \u2013ne radi. Jedina slijede\u0107a mogu\u0107nost je \u2013 Frankfurt.<\/p>\n\n\n\n Ok, ionako sam planirala u Frankfurt, pa \u0107u tamo valjda ne\u0161to obaviti.<\/p>\n\n\n\n Na moje veselje, kad sam iz vlaka iza\u0161la (nakon 45 minuta vo\u017enje) u glavnu zgradu kolodvora, vidjela sam po\u0161tu \u2013 koja radi. Odjurila sam i sa zadovoljstvom zatra\u017eila karticu za telefon. Upitao me da li \u017eelim karticu od 10 eura, na \u0161to sam rekla da nek mi da od 20 \u2013 pa mi je uru\u010dio dvije od 10. Dobro. Napredujemo.<\/p>\n\n\n\n Nakon toga sam se promuvala po kolodvoru, \u010disto da se informiram o dolascima i odlascima prema aerodromu kad mi zatreba. Oni vlakovi za Vladivostok stoje na gornjim peronima, a lokalni vlakovi ispod zemlje. To \u0107u valjda zapamtiti. I voze svakih 15 minuta prema aerodromu. Idealno. Kupila sam jo\u0161 sendvi\u010d i vodu \u2013 zajedno 5,50 \u20ac. I psihi\u010dki sam se pripremila da \u0107e euri po\u010deti curiti iz d\u017eepova.<\/p>\n\n\n\n Slijede\u0107i cilj mi je bio na\u0107i jedan od onih \u201eET phone home\u201c du\u0107ana i, o\u010dekivano, jedan sam na\u0161la odmah po izlasku iz kolodvora u Kaiserstrasse.<\/p>\n\n\n\n Prodava\u010d sumnjivog podrijetla mi je uvalio neke kartice s kojima mogu jeftinije zvati u Hrvatsku. Reko \u2013 daj dve kartice! Na \u0161to mi je jo\u0161 poklonio dodatnih 5\u20ac.<\/p>\n\n\n\n \u010cim sam iza\u0161la potra\u017eila sam prvu govornicu. Kaj ti je, sightseeing i ostali bullshit mo\u017ee \u010dekati. Idemo prvo na telefon. Prvi telefon je bio sa screen-dial ekranom, \u0161to me totalno izbezumilo. Ukucala sam besplatni 0800 broj s kartice, onda je nekaj zakvi\u010dao, i isprekidano sam \u010dula neke zvukove kad se sve zblesiralo.<\/p>\n\n\n\n Vratila sam se kod ET-a sumnjivog podrijetla, koji mi je rekao da neka se ne brinem, da je sve ok. Da samo taj 0800 broj nazovem i da bu sve ok. Mo\u0161 mislit.<\/p>\n\n\n\n Na drugoj govornici, koja actually ima broj\u010danik, sam ukucala 0800 broj. Neka teta me je iz slu\u0161alice obavijestila da \u201ekeine Verbindung unter diese Nummer\u201c odnosno da je nepostoje\u0107i broj. Zanimljivo. Prou\u010dila sam karticu i pi\u0161e da ako lokalni broj ne radi, da nazove\u0161 drugi broj, pa \u0107e ti on dati tre\u0107i broj koji nazove\u0161 i onda kao sve funkcionira. Ajmo isprobati.<\/p>\n\n\n\n Po\u010dela sam upisivati taj drugi broj, kad je govornica zapi\u0161tala da joj treba eura. Shit. Kakav je to besplatni broj kad treba platiti? Reda radi ubacila sam 10 centi, koje mi je govornica pojela. Grrrrrr. Ajmo sad ovako, idem ubaciti prvo karticu od po\u0161te, obi\u010dnu, pa zvati taj broj dok ne dobijem tre\u0107i broj. Uspjela sam. Nazvala sam lokalni broj s kartice, onda mi je teta izdiktirala drugi broj, koji ima 12 znamenki, taj sam broj zapisala. Onda sam i\u0161la nazvati taj broj, me\u0111utim opet me tra\u017ei govornica da vratim karticu s impulsima. Ok. Vratim karticu, upi\u0161em broj\u2026.tu tu\u2026 govornica se zablokira i na ekranu pi\u0161e \u201ezur Zeit gest\u00f6rt\u201c. Super. Pokvarila sam govornicu.<\/p>\n\n\n\n Sve mi je to jako bilo sumnjivo. Odlu\u010dila sam se javiti najobi\u010dnijom karticom. Nakon 100 metara evo slijede\u0107e govornice. Radi. Zovem. \u010cim sam dobila vezu, sa 10\u20ac je palo na 9,50; 9,40; 9,30\u2026 toliko su brzo letile desetke, da se nisam mogla na razgovor koncentrirati. Stani stani, ovak nebu i\u0161lo. Zovem te kasnije.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0107 sam bila do\u0161la i do centra Frankfurta skaku\u0107i od jedne do druge govornice. Ajde, dobro, reko, idem sad pogledat Frankfurt, pa \u0107u to sve skupa odraditi u miru u mojem selu kad se vratim. Paulus Kirche, R\u00f6mer, Dom\u2026 sve ko pravi turist. Samo sam pratila turiste i policiju pored njih. Na svakom uglu policija kontrolira sumnjive likove i horde ljudi prolaze po cesti. Tu i tamo iza kulise ulice izroni neki ogromni neboder, svaki sa oznakom neke druge banke. Na ulici se osje\u0107a miris vur\u0161tli i pive.<\/p>\n\n\n\n Kad sam ve\u0107 tu, idem ja kupiti suvenire. Ima doslovno 1,5 suvenirnica. Kad sam vidjela da obi\u010dni magneti\u0107 za fri\u017eider do\u0111e oko 4 eura, odlu\u010dila sam se presko\u010diti kupovinu suvenira. Ipak je to financijski centar Europe, valjda se o\u010dekuje da ima\u0161 love kad si tamo! Mo\u017ee\u0161 birati izme\u0111u magneti\u0107a za 4 eura ili privjeska \u201evolim Njema\u010dku\u201c za 6 eura. DOH!<\/p>\n\n\n\n Nakon 3 sata hodanja po centru shvatila sam da me noge ubijaju i da sam vidjela sve \u0161to sam si na karti zacrtala. Pozdravila sam se s policajcima, crncima na uglu, pakistancima, turcima i ostalima i vratila se na vlak \u2013 kojeg sam \u2013 vidi \u010duda \u2013 na\u0161la bez problema, u svoje selo. Nakon Frankfurta moje selo mi se vi\u0161e nije \u010dinilo tako lo\u0161e. Barem vlada mir.<\/p>\n\n\n\n Ok, gdje smo ono stali. Nikak mi nije jasno bilo kako da skombiniram ono s brojevima. I kako da istovremeno stavim i karticu od po\u0161te, odnosno kako da onda pratim koliko me poziv ko\u0161ta??? Ajme majko, idem prvo doma popiti kavu i odmoriti noge, pa \u0107emo kasnije razmi\u0161ljati o tome.<\/p>\n\n\n\n Sru\u0161ila sam se u krevet i zaspala ko beba (budila se svaka dva sata vri\u0161te\u0107i). Na ve\u010der sam ipak htjela iz sela, barem na minutu, nazvati dragog. Bio je ve\u0107 mrak, ti\u0161ina, \u017eive du\u0161e u selu na cesti nema, ki\u0161a pada. Reko idem sko\u010dit tu do govornice \u2013 na minutu. U\u0111em u govornicu, a ono\u2026 ne primaju kartice\u2026 Aaaaaaaaa. DOH!<\/p>\n\n\n\n Vratila sam se u sobicu, upalila telku i od naprezanja su mi se o\u010di zatvorile. Laku no\u0107 selo moje malo, laku no\u0107 Mare.<\/p>\n\n\n\n Drugi dan je, napokon, nakon 3 dana ki\u0161e, zasjalo sunce. Ustala sam se naspavana i odlu\u010dna. Pa nije mogu\u0107e, \u010dovje\u010de. Ipak sam ja faks zavr\u0161ila, da bu mene neka govornica zezala. Izvadila sam sve kartice i papire koje sam dobila uz kartice i po\u010dela sam prou\u010davati. Ozbiljno sam se primila posla. Hm, izgleda da je mogu\u0107e s karticom zvati iz telefona koji ne prima kartice, ali onda mora\u0161 ukucati neki predbroj i pin s kartice.<\/p>\n\n\n\n Dobro. Dakle ovako. Sad imam predbroj koji moram nazvati kako bi mogla telefonirati, onda imam pin obi\u010dne kartice koji moram ukucati. Zatim moram ukucati onaj 12-ero znamenkasti broj koji sam ju\u010der zapisala kako bi mogla pristupiti drugoj kartici. Nakon toga moram ukucati pin druge kartice i onda nazvati broj. OKKKEEEEJJJJJ. Ako sam dobro shvatila algoritam i sinus i kosinus, ovo bi trebalo funkcionirati.<\/p>\n\n\n\n Oti\u0161la sam ponovno u govornicu. Ukucala sam predbroj obi\u010dne kartice. Zatim me tra\u017eilo pin obi\u010dne kartice. Onda sam ukucala 12-ero znamenkasti broj koji sam dobila ju\u010der kad sam zvala drugi broj. Onda me teta izvijestila da imam 21 minutu vremena razgovora. Onda me druga teta zatra\u017eila pin druge kartice. Nakon toga me ta druga teta izvijestila da imam 150 minuta razgovora. \u0160to je, zapravo, la\u017e, jer ti s one prve kartice idu impulsi, odnosno pravo vrijeme razgovora je onih 21 minutu. \u0160to i nije tako lo\u0161e, budu\u0107i da to zna\u010di da razgovaram po frankfurtskoj tarifi. To je \u010disto ok. Ipak se moj faks isplatio, tata bi bio ponosan na mene. A onda sam 20-ak minuta porazgovarala s dragim. Nije li to predivno?<\/p>\n\n\n\n DOH!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kad su mi rekli da je frankfurtski aerodrom drugi po veli\u010dini u Europi, a da na kolodvoru pazim da ne sjednem na krivi vlak jer bi mogla zavr\u0161iti u Vladivostoku, napunila sam…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":157,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=156"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":158,"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156\/revisions\/158"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/157"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=156"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=156"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.mt-studio.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=156"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}